Da, pogrešila je i sad to mora priznati i sebi i njemu, jer i on mora snositi
posledice takve odluke, uostalom, u tome su oboje učestvovali.
Oklevajuči, posegnula je za teškim zvekirom. Prodoran zvuk razlegao se
po okolini.
Tokom duge vožnje vozom razmišljala je o tome šta bi rekla Rosu, a onda
je shvatila da formulacija rečenice nije važna, jer je ishod isti: trudna je i nosi
njegovo dete. Molila se da njegova žena ne prisustvuje njihovom razgovoru.
Ros ni u jednom kontekstu nije spomenuo da ima ženu i decu kad su se
upoznali u Londonu, ali joj je zato pričao o zamku, o mračnim, usamljenim
nodima u hladnoj Škotskoj, o neopisivo lepom predelu i o svojoj velikoj
odgovornosti. Samo o svojoj porodici ni reč nije rekao. Čak ni burmu, koju je
kasnije primetila na porodičnom portretu na veb-stranici, te večeri nije nosio.
- Sigurna sam da se svaka aristokratkinja u Škotskoj žestoko trudi oko
tebe – našalila se kad joj je pokazao fotografiju zamka Rejnbou na svom
mobilnom telefonu. – I… kako znaš da one zaista žele tebe, a ne samo tvoj
imetak? - Veruj mi… – opasan osmeh zaigrao mu je u uglovima usana. – Moj zamak
nije ono najimpresivnije na meni.
