Danas se o mentalnim oboljenjima govori malo više ali još uvijek nedovoljno. Mnogi misle da je sramota imati mentalne poteškoće i o tome šute i ne traže pomoć.
Ljudi koji se bore s ozbiljnim psihičkim problemima često uspijevaju da sakriju svoju unutrašnju bol i patnju od drugih. Mnogi od njih nastoje da održe sliku uspešnih, šarmantnih i društvenih ljudi, pa dok su naizgled funkcionalni i stabilni, njihova unutrašnja borba ostaje neprepoznata. Takve osobe često nisu prepoznate, jer je teško uočiti mentalne probleme kada su na površini sve njihove osobine i ponašanja u skladu sa društvenim normama. Međutim, psihijatri i psihologi ukazuju na to da postoje određeni signali i obrasci ponašanja koji mogu otkriti osobu koja skriva svoje mentalno stanje, a razgovor je jedan od najvažnijih načina kako prepoznati te skrivene znakove.
Razgovor, na prvi pogled, može delovati kao nešto potpuno svakodnevno i trivijalno, ali ono što govorimo, kako govorimo i na koji način koristimo neverbalnu komunikaciju može puno reći o stanju osobe. Iako mentalno stabilne osobe obično komuniciraju jasno i dosledno, povezano sa svojim emocijama, osobe koje pate od mentalnih poremećaja često nesvesno otkrivaju svoje unutrašnje stanje kroz govor, čak iako pokušavaju da zadrže fasadu stabilnosti.
Jedan od najočitijih signala koji može ukazivati na to da osoba skriva svoje mentalno stanje je kada postoji nesklad između izgovorenih reči i emocija koje osoba pokazuje. Na primer, osoba može reći da je srećna i zadovoljna, dok joj se glas drhti, oči su tužne ili njeno lice nije u skladu sa rečima koje izgovara. Ovaj nesklad može biti pokazatelj unutrašnje borbe, a često je upravo ovo prvi signal da nešto nije u redu, iako osoba pokušava da zadrži masku sreće i stabilnosti.
- Takođe, ljudi koji pokušavaju sakriti svoja emocionalna stanja često previše paze na to šta govore. Njihove rečenice mogu delovati kao da su unapred pripremljene, kao da nisu spontani odgovori, već nešto što je naučeno ili uvežbano. U razgovoru, takve osobe često postanu zbunjene ako razgovor skrene u neočekivanom pravcu jer nisu u mogućnosti da drže kontrolu nad onim što govore. Ovaj prekomerni trud u kontroli govora može postati prepoznatljiv signal nesigurnosti ili skrivene nesanice.
Osim toga, osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem, a pokušavaju to da sakriju, često koriste specifične fraze koje ukazuju na sumnju, nepovjerenje ili paranoju. Fraze poput “Znam da me promatraju” ili “Ljudi uvijek žele iskoristiti druge” mogu ukazivati na duboko ukorenjeno nepovjerenje koje nije odmah vidljivo, ali se može prepoznati u njihovom govoru. Ove fraze mogu biti znak da osoba osjeća stalnu nesigurnost u svojim međuljudskim odnosima.
Još jedan važan signal može biti nagla promena u tonu i stilu razgovora. Osobe koje se bore s mentalnim poremećajem mogu iznenada promeniti svoj ton i stil komunikacije. U jednom trenutku mogu biti veseli, puni energije i šarmantni, a već u sledećem trenutku postaju agresivni, hladni ili sarkastični. Ove oscilacije nisu samo znak lošeg raspoloženja, već mogu ukazivati na ozbiljnije probleme poput bipolarnog poremećaja ili poremećaja ličnosti. Takve promene mogu biti pokazatelj unutrašnje nestabilnosti koju osoba pokušava da sakrije.
Pored svega navedenog, osobe koje se bore sa svojim mentalnim zdravljem često izbegavaju dublja, lična pitanja. Kada ih pitamo o osećanjima, obiteljskim odnosima ili ličnim planovima, oni će izbegavati odgovor ili davati odgovore koji su previše detaljni i nisu relevantni. Ovakvo izbegavanje ili previše opširni odgovori mogu ukazivati na unutrašnju nesigurnost, strah od otkrivanja stvarnih osećanja, ili možda prazninu koju pokušavaju da sakriju.
Na primer, osoba koja na poslu uvek deluje srećno, puna entuzijazma, ne pokazuje nikakve znakove slabosti, ali u razgovoru primetite da se na pomen obitelji ili dubokih tema ponaša izbegavajuće, to može biti znak da nešto nije u redu. Takvi signali često prolaze neprepoznati, ali mogu biti prvi pokazatelj da osoba skriva duboko ukorenjene emocionalne ili psihičke probleme.
Zašto ljudi skrivaju svoje mentalne probleme? Razloga može biti mnogo. Neki se boje stida i osude okoline, dok drugi žele da zadrže imidž uspješne osobe. Mnogi čak ne žele sebi priznati da im je potrebna pomoć, smatrajući to znakom slabosti. Jedan od najvažnijih psihijatara, Viktor Frankl, govorio je o tome kako najgori teret nije samo fizička bol, već i bol koju moramo sakriti od drugih. Osećaj skrivenih problema ne samo da pogoršava stanje osobe, već također stvara dodatni strah od toga da će biti otkrivena, pa se zato često kriju i dalje.
Jedan od najvažnijih i najočiglednijih signala koji može ukazivati da osoba skriva mentalne probleme je kontradikcija u govoru. Osoba može reći da se oseća sjajno, a zatim priznati da ne spava noću. Može reći da veruje ljudima, a istovremeno tvrditi kako “svi lažu i varaju”. Ove proturječnosti ukazuju na jaz između stvarnog unutrašnjeg stanja i slike koju osoba želi prikazati. Ovaj nesklad često pokazuje da osoba nosi nešto što je duboko sakrila.
Važno je prepoznati ove signale ne kako bismo osudili, već kako bismo pomogli. Prepoznavanje osoba koje skrivaju svoje mentalno stanje može sprečiti ozbiljnije posledice, kao što su porodični sukobi ili čak samoubistvo. Mnogi tragični događaji mogli su biti sprečeni da je neko na vreme primetio ove signale.Kako reagovati kada posumnjate? Najvažnija stvar je da ne osuđujete, već da slušate. Postavljanjem otvorenih pitanja poput: “Kako se osećaš?” možete pomoći da osoba podeli svoje brige. Važno je pružiti podršku i ohrabriti ih da potraže stručnu pomoć. Razumijevanje i saosećanje mogu nekome spasiti život.
Na kraju, prepoznavanje i razumevanje signala nesvesnih emocija i mentalnih problema nije samo pitanje lične odgovornosti, već društvene odgovornosti. Svi mi imamo ulogu da prepoznamo i pružimo podršku onima kojima je potrebna, jer mentalno zdravlje nije samo individualna odgovornost, već i odgovornost društva.
