Majki Hadson se nestrpljivo pomerio u redu za koji mu se činilo da se uopšte ne kreće. Uznemirenost koju je osećao nije bila prouzrokovana samo gužvom, niti njegovom urođenom ne strpljivošću. On nije želeo da bude ovde! Još uvek se nadao da će se probuditi i ustanoviti da se njegovo suprotstavljanje Vilu Goldbergu mlađem nije izrodilo u ovu nelogičnu i nepravednu situaciju.
Ipak, znao je da ne spava i da ova mora nije san. Bolelo ga je novostečeno saznanje da su na poslu mnogo važnije rodbinske veze nego lične sposobnosti.
Prošlo je nekoliko minuta i Majki je bio u iskušenju da ode. Primio je platu, a imao je i nešto ušteđevine dok ne nađe drugi posao, što ne bi trebalo da traje dugo. I pored toga, i dalje je stajao u redu. Sve je vrlo neizvesno kad je čovek nezaposlen. Iz ličnog iskustva je znao da se ni na šta ne treba oslanjati, pa ni na profesionalna udruženja kojima se obraćao radi zaposlenja, čak ni na činjenicu da je on sam bio dobar inženjer, sa velikim iskustvom. To što mu se dogodilo sa Goldbergovima, i mlađim i starijim, privremeno je uzdrmalo njegovo samopouzdanje. S obzirom na kvalifikacije, trebalo bi da se ponovo zaposli, pre nego što mu presahnu rezerve, ali u svetu gde čovek može da izgubi posao zbog insistiranja na valjanom radu i suprotstavljanju nesposobnostima, sve je moguće.
Neizmemo se dosađivao pre nego što je u čekaonicu ušla jedna atraktivna devojka tamne kose. Bila je prava lepotica, besprekomog tena, a iz smeđih očiju je vrcala živost. Brada joj je bila ponosno isturena, a pune usne izgledale su kao da su svakog trenutka spremne na osmeh. Ili na pojubac, pomislio je Majki, smešeći se.
Bila je nešto niža nego prosečne devojke, sa lepo izvajanim nogama. Duboko izrezana bluza, koju je nosila uz kostim krojen po meri, isticala je pune grudi i vitak struk. Izgledalo je kao da zrači nekom energijom i voljom za životom. U isto vreme delovala je ženstveno, izazovno i poslovno. Njen izgled je govorio da se sva njena interesovanja za modu sastoje u tome da odabere ono što joj najbolje stoji.
